Текст на песента

'Teo bi svak'i da ima život ovak'i,

Da bude kriminalac, Porše - Kavasaki.

Ovo pravi je gangsteraj, opusti se i pevaj...

Odrast'o na ulici gde je, vazda', bio belaj.

Poč'o sam u Švabiji, selidbe, moleraj,

Bauštel sa Turcima, kuntao sa Kurdima...

Doš'o sam iz pičkovca, kog nema ni na mapi...

Na Zapadu naučio šta je život pravi.

Ovde sam se šlifov'o, ispek'o sam zanat,

Rekao sam sebi: Ma uspeću ja, garant.

Naš'o bolju šljaku, malo radio na 'kvaku',

Nisam bir'o klijentelu, prim'o svaku stranku.

Gilipteri me navukli kad sam otiš'o za Frankfurt,

Da, s' čarapom na glavi, vozim ih u banku...

Tu sam malo odrobij'o, jebi ga, klinac sam bio,

Iznabad'o svakog ko bi me proziv'o.

To sam radio za primer, da stekao bih ime,

Jer rekli su mi stariji da tako to ide.

Kad izaš'o sam vani, iz Službe su me zvali,

Da obavim neki poslić, novi pasoš su mi dali.

Ja gledam, moja slika, ali piše drugo ime,

Ništa nisu rekli, samo gde treba da idem.

Iz Hamburga sam, trajektom, otiš'o za Štokholm,

Četnike i Ustaše, sve sam ih izrok'o...

Rekli mi: Zadrži sve ono što si pokr'o,

Noću diskoteke, trošio sam mnogo...

Skupilo se društvo, svi iz bivše Juge,

Tamo besneo je rat, a mi, svi, zlatne čuke...

Tad se raspala i Služba, ali ne i naša družba,

Tamo dole sankcije, a nama ovde žurka...

Svi znaju ko sam ja, da sam došao sa dna

I zato grabim sve što mogu jer mi pripada...

Ma znaju ko sam ja, Služba, Vojska, murija

I zato grabim sve što mogu, jer mi pripada...

Prešli via Zürich, sve do Azurne obale,

Kartijerove zlatare, mnogo nam se dopale.

Za oko su nam zapale, prebogate strankinje,

Sve su, redom, htele da probaju muškarčine...

Mi svi mladi sportisti, tetovaže, ožiljci,

Duge kose nosili, nismo im oprostili.

Posle ih orobili, pa za franke, podvodili...

Sve smo redom držali, ne pitaj me rođeni...

I da ne veruješ, tako mi u Ricu nešto klopali,

U sred zalogaja zvonim, u malo da se zadavim.

Vidim: plus tri osam jedan..., možda majka me treba,

Ili neko od mojih sa sela? Ko me zove u sred jela...?

Kad neki nepoznat glas kaže: Znaš ti ko je ovde?

Ti se tu zajebavaš, dok se naši ovde bore...

Brzo pakuj torbe, još sutra da si ovde...

Nemoj da nam vrdaš, da ne pravimo problem...

Znao sam ja ko je, spakov'o se brže-bolje...

Ma ima petnaest godina da nisam bio dole...

Taman sam se ponadao da videću moje,

Kad ono malo morgen, eto mene u sred Bosne.

Sa činom i ekipom, blindiranim džipom,

Sve po naređenju ja ništa nisam pit'o.

Ništa nisam pip'o sem malo bele tehnike.

Kojekakvih kuraca smo trpali na šlepere...

Kad sam doš'o u Beograd, sve sam mrko gled'o.

Sve te gradske mangupčiće, za čas sam poređ'o.

Hohštaplerčiće i sline, što tu mi nešto glume...

A može, vrana, sa zemlje, u dupe da im kljune.

I nije bilo teško, da sve im lepo uzmem...

Takav je moj život, ja drugačije ne umem...

I ceo grad me zna, kao da sam s' asfalta,

I neka misle svi, da, teška sam seljačina...

Jer, ceo grad me zna, pevaljka, manekenka,

I svaka kaže da sam ljakse, al' mi, ipak, da...

Ovaj grad i zemlju, ja nikad nisam voleo,

Ovde sam živeo, samo zato što sam morao.

Ovde, sve je na prodaju, e, vidiš, to mi se dopalo,

Za, baš male pare kupiš sve što je propalo.

I firme i ljude, stek'o sam i ugled,

Prijemi, parade, kokteli, ambasade...

Plaćao sam stranke, ovakve i onakve,

Bilborde, reklame, turneje, kampanje...

Pevale mi razne, ove estradne i gradske,

Što misle da sam ljakse, al' za kintu sve rade...

Sazidao par crkava, da malo smirim savest,

Posle svega što sam prošao, noću teško zaspim.

Al' preko dana naspem, tu i tamo i povučem,

Samo malo, da sredim, nisam ja navučen.

Nego, svašta čujem, i šta treba i šta ne treba,

Kriminal i politika? E u tome ti je nevolja...

Ove što sam izdržav'o, sad im postalo malo...

A mnogo ih je plašilo, što o njima sve sam znao...

Pokrenula se istraga o mome poslovanju,

Tražili me, al' me nisu našli na imanju.

Ja ih nisam čeko, al' nisam otiš'o daleko,

Već dole na primorje, gde ruka ruku miluje.

Tu nema ekstradicije, il' kako se to kaže...

Ovde sam slobodan ko galeb,

Mogu do sutra da me traže.

I tako, ja i moji jataci, sedeli na obali,

Smejali se, pričali, neke jastoge klopali.

I da ne veruješ, rođeni,

Ponovo zvoni mi mobilni,

Dobri, stari glas, što me godinama progoni...

Kaže: opet smo te pronašli, od nas neceš pobeći,

Biraj šta ti draže: saradnik il' pokojnik?

Preseče me živog, ovo nisam očekiv'o,

Nije bilo lako da napravim izbor...

Al' jebi ga, šta ću, svakom svoje dupe milo,

Spakov'o se, klisn'o, na sudu sve sam prizn'o.

I stare drugare, sve sam, redom, izd'o,

Očekiv'o najgore, da ovaj put, sam rikn'o.

Al' ponovo me život, na sreću iznenadio,

Desilo se ono, čemu nisam se ni nadao.

Čista prošlost, čista savest, nemam zašto da se kajem,

Dobro je da, ovde, ljudi stvarno slabo pamte.

Imam novi ugovor, nekim drugima sad dajem

I kol'ko vidim, rođeni, još dugo ću da trajem...

I svako dete zna, ceo svet pod nogama,

A ti se pitaš, kako? Šta si, dušo, mislila?

I svako dete zna, ceo svet pod nogama,

A ja se pitam samo, kol'ko košta Srbija?

Beogradski Sindikat - Svedok – текст


Още песни на този изпълнител

Добавена от

Musiny

СПОДЕЛИ

Ако не искате този текст да се показва или са засегнати авторски права - пишете ни.

Напишете коментар

Вашият имейл адрес няма да бъде публикуван. Задължителните полета са отбелязани с *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Реклама

Обезщетение закъснял полет

FOLLOW US



Follow us in twitter

By continuing to use the site, you agree to the use of cookies. more information

The cookie settings on this website are set to "allow cookies" to give you the best browsing experience possible. If you continue to use this website without changing your cookie settings or you click "Accept" below then you are consenting to this.

Close